ПВМ затамњење контролише осветљеност ЛЕД-а тако што брзо укључује и искључује напајање на фиксној фреквенцији, обично у распону од 200 Хз до неколико кХз. Просечна струја кроз ЛЕД – а самим тим и њена перципирана осветљеност – одређена је радним циклусом, тј. односом времена укључења и укупног времена циклуса. Радни циклус од 100% значи пуну осветљеност, док 10% производи слабији излаз од 10%. Кључна предност ПВМ-а је његова изузетна линеарност и стабилност боје: пошто ЛЕД ради при номиналној струји унапред током укључене фазе, температура боје остаје константна на свим нивоима затамњивања. Ово чини ПВМ идеалним за апликације где је верност боја критична, као што су малопродајни дисплеји, музеји и фотографски студији.
Међутим, критичан параметар је фреквенција пребацивања. Ако фреквенција падне испод око 200 Хз, људско око може приметити треперење, што доводи до визуелног замора, главобоље или чак изазивања фотосензитивне епилепсије код осетљивих особа. Професионална расветна тела обично користе фреквенције изнад 1 кХз – често 20 кХз или више – да у потпуности елиминишу видљиво треперење. На пример, у реновирању врхунске канцеларије, дизајнерски тим је навео ПВМ драјвере са фреквенцијом пребацивања од 25 кХз, обезбеђујући да се чак и при снимању видео записа велике брзине не појављују траке или артефакти треперења. Главно ограничење ПВМ-а је то што може да уведе електромагнетне сметње (ЕМИ) на високим фреквенцијама, што захтева пажљиву заштиту и распоред. Без обзира на то, за већину апликација за ЛЕД осветљење, ПВМ остаје најшире прихваћена метода затамњивања због своје исплативости и супериорних перформанси.
