Биљке могу расти брже под 24-часовним континуираним осветљењем него под природним дневним светлом у многим случајевима, али исход у великој мери зависи од врсте, фазе раста и квалитета светлости.
Многе брзо{0}}растуће једногодишње биљке и вегетативни усеви (нпр. зелена салата, босиљак, канабис, спанаћ и микрозелени) показују значајно веће стопе раста и акумулацију биомасе са фотопериодом од 24- или 18–24 сата у поређењу са типичним природним дужинама дана од 12–16 сати. Истраживања о пољопривреди контролисане животне средине рутински користе 24-часовно осветљење током вегетативних фаза да би се максимизирао дневни светлосни интеграл (ДЛИ) и фотосинтетски излаз, често постижући 30–100% бржи раст од спољашњих природних светлосних услова са истим интензитетом светлости.
Међутим, већини цветних биљака (врсте дугог-дневног и кратког-дана) и многим вишегодишњим биљкама је потребан тамни период (ноћ) да би покренуле правилну регулацију хормона, цветање и спречиле стрес. Континуирано осветљење парадајза, хризантема, божићне звезде и многих орхидеја често изазива хлорозу листова, смањену фотосинтезу (фотоинхибицију), оксидативно оштећење и одложено или абнормално цветање.
укратко:
- Вегетативни/зељасти лиснати усеви → да, 24 х често драматично убрзава раст.
- Цветне или дрвенасте биљке → обично не; 24 х је штетно или контрапродуктивно.
Чак и када 24-часовно светло ради, трошковима електричне енергије и топлотним стресом се мора управљати, а приноси по кВх су понекад већи са фотопериодом од 16–20 х плус мрак. Природно светло остаје „слободно“, али је сезонско и слабије је зими или на високим географским ширинама.













